Moj listić-lep listić 2

Slikala: HeLgA

Bilo je lepo na glasanju. Zaboravila sam bojice

Ne moram ja sve da znam

Piše: HelgaJr

Ana Bekuta je imala koncert. Njen dečko je Mrka, SPS ministar sa Slobinom slikom na zidu. Posle koncerta oni su razmenili par vrcavih rečenica, a novine su to prenele. A onda je ona njega ovlaš cokila u usta. Na koncertu su pevali Vesna Zmijanac i Ivica Dačić, a u publici su bili predsednik u ostavci i v.d. predsednica. Ima i snimak.

Čeda Čvorak predaje na nekom fakultetu. On je stručnjak za oblasti Muzika i estrada, Muzička produkcija i Menadžment na estradi, a uvek možete kao student da mu se obratite putem mejla na grupaluna@yahoo.com. Imala sam to neizmerno zadovoljstvo da u nekom kafiću sedim sto do njegovog i presluškujem kako on celu stvar objašnjava- prvo, to nije tek tako, on će možda i knjigu morati da napiše, a za to mu treba, pa, sigurno nekih 15 dana, po 5 sati dnevno, moraš da vodiš računa gde ćeš zarez da staviš i sve to… a i taj čovek, rektor, on je doktor nauka, on je sa hebrejskog, to je starojevrejski jezik, objašnjava Čeda Čvorak, preveo Bibliju na srpski… Posle smo u Čedinom obraćanju e-novinama saznali da je on intelektualac i dete novinara i da se kaže zlonamera. Pored njega na fakultetu predaju i Miki Panjković i onaj pop što je narkomane lečio tako što ih je tukao lopatama. A onaj rektor od malopre je prof. dr. Miroljub Petrović. On je rado viđen gost na tribinama Dveri, otkrio je ko vlada svetom i kako da se osvetimo Holanđanima za Hag. On je kontoverzna ličnost među pravoslavnom bratjom. Više o tome možete saznati na sajtu nečega što se zove apostolski centar forum, čiji su zaštitni znak tri anđela, dva u poluletećem, jedan u poluklečećem stavu koji su između sebe razapeli plakat sa natpisom Kosovo je Srbija (da, anđeli su razapeli plakat), a koji, ovi iz apostolskog centra, sebe opisuju kao elektronsko misionarstvo protiv globalizacije- novog svetskog poretka, sekti, abortusa i, podrazumeva se, žiga zveri.

Nevena Models je na listi neke stranke za narodne poslanike.

Ivan Gavrilović, poznatiji kao Ivan 200 na sat, objavio je knjigu, autobiografiju, u kojoj nam detaljno prepričava kako je opštio sa Marijom Milošević, pa koliko mu je bilo lepo, pa gde su se upoznali, pa ko je šta pio, pa gde su letovali, pa kako je izbegao sigurnu DB smrt trčeći kilometrima kroz maslinjake, pa kako je iz pošte zvao mamu, pa kako se onda u crkvi, kroz suze, molio za spas i verovatno kako je i kad piškio i šta je doručkovao i da l’ mu je sve u redu sa mokraćnim kanalima i kad su mu se zapušili sinusi i kako reaguje na promaju i koliko je alergičan na polen i, uopšte, sve čemu je i inače mesto u knjigama.

Pre njega je, to sad svi već znamo, Marijana Mateus podelila sa nama svoj pismeni zadatak na temu “Kako sam provela proteklih par godina svog života”.

Kako ja još uvek imam mental image Mitra Mirića kako u crvenom kožnom prsluku na golo dlakavo sredovečno telo istrčava na binu, želela bih da zamolim svoje prijatelje i medije da me ne obaveštavaju o ovakvim događajima i da im poručim isto što i je i Ciga u vicu poručio grupi skinsa koji su ga zvali da dođe da mu nešto kažu: Neka, neka, ne moram ja sve da znam!

Moj listić-lep listić

Piše:HeLgA

 

Počela je tišina. Možete vikati. Ili počnite razmišljati kako će izgledati Vaš izborni listić. Preporučujem puno vedrih boja, flomastera, pastela, bojica. Ponesite i pernicu. Podsetite se na vedre školske dane (ako su takvi bili). A ni markeri nisu zabranjeni.

Imam nekoliko predloga:

Ukoliko se odlučite da crtate evo nekoliko tema:

1. Nacrtajte krug i u njemu napišite dobro poznat tekst “Oslobodite se stresa, lupajte glavom OVDE” Možete staviti i strelicu da čitaču bude jasnije gde da udari. A možete i navesti koji član koje partije je najpoželjniji za udaranje.

2. Tema “Ne računaj na mene”. Predlog: Nacrtajte sebe, što lepše,ne štedite boje koje ste poneli i predlažem šaku u krupnom planu sa jednim prstom. Vi odlučite kojim.

3. Tema “Preokretač”. Predlog: Nacrtati osobu otpozadi. “Zadnja leđa” u krupnom planu!

4. Tema “Pravi ljudi na pravom mestu”. Predlog: Koga god da nacrtate obavezan detalj su rešetke ispred i prugasto odelo.

5. Tema “Jednake šanse za sve”. Predlog: U sredini crteža nacrtati političara. Okolo nacrtati puno ljudi. Svima dati šansu na crtežu da ga do`vate!

6. Tema “Zuko Veličanstveni”. Nemam predlog.

Ukoliko Vam ne ide crtanje poželjni su i kraći tekstovi na temu:

1.”Samo najbolji idu iz Srbije”

2. “Za Srbiju? Ti mi ga znaš zašto!”

3. “Stop Partokratiji! Sad kada smo zaposlili sve svoje!”

4. “Istina (je da je “ekstra profit” velik`)

5. “Zveri funny”

Toliko od mene. E,da…..i nezaobilazan

Srećno!

 

 

Reklamom ću te…

Piše: HelgaJr

Upade nama na blog reklama za ušminkane radikale u odelima sa zvezdicama. Prvo sam samo ja imala to zadovoljstvo da ih vidim. Helgi se nisu ukazali uopšte. Gotovo, rekoh, toliko sam ih puta videla u tako kratkom vremenskom periodu, sad ništa neću moći da vidim, a da ne vidim i njih pride. Umreću, a poslednja slika će mi biti sunce koje kroz žaluzine moje primorske kućice baca svetlost na prst prašine na noćnom stočiću i Vučić koji grli Đulijanija. I’m so lucky!

Onda saznam da su ih videli i drugi ljudi. Na našem blogu i to ispod rečenice Do nekih srećnijih vremena i boljih ljudi… iscerili se Nikolić i već pomenuti Vučić kako grli Đulijanija. Dobro je, nisam obolela, al’ šta se, majku mu božju, događa? Nekako ti nije svejedno, ne bih baš da reklamiram radikale kao bolje ljude, kol’ko god fotošopirani bili, a posebno ne bih da traumiram ljude koji nas čitaju, nije ih mnogo, al’ i da je samo jedan, nije u redu. Da li bih imala isti problem da mi se uvalila neka druga stranka? Pa, naravno da bih. Imam problem da mi se uvali bilo ko. Prvo, osnovna kultura je da pitaš. Drugo, naš je jedini uslov da ljudi na i oko bloga budu ‘zdravi u glavu’. Dakle, osnovni i jedini uslov- neispunjen.

Mnogo su nezgodne te kampanje u doba Interneta. Svi čuli da je Obama tako dobio izbore, pa navrli sa svih strana. Nego, kopka me otkud baš oni kod nas.  Jedino logično objašnjenje koje mi pada na pamet je da su se tagovali na reči srećnija vremena i bolji ljudi, pa gde god se one pojave na netu, eto i njih. Osećaju se ljudi prozvano.

Može da bude i ona stara dobra: Ako si protiv ovih, znači da si za one. Ako kritikuješ demokrate, onda si za naprednjake. Je l’ si kritikovala demokrate? Jesam, ali… Nema ali, tras reklama za naprednjake. Pa, nema treće. Ako i nisi baš za njih, glasaćeš za njih, jer glasaš protiv ovih. Ako, pak, nemaš amneziju, glasaćeš za ove, sigurno, jer si protiv onih.

Otkad imamo opciju izbora u Srbiji, uvek se glasa protiv. Ja ne znam da li poznajem dvoje ljudi koji glasaju za. I dan danas. I onda nam je đavo kriv. Nije đavo, on ima pametnija posla. Mi smo. I tako će nam biti dokle god budemo glasali protiv.

Šta preostaje? Evo, recimo, ja sam odlučila da po glasačkom listiću škrabam, crtam ili, možda, napišem mini blog, sve dok ne budem sigurna da glasam za, a ne protiv. Ako ste i vi to odlučili, sve opcije su vam otvorene, samo nemojte, ako boga znate, da pominjete lepša vremena i bolje ljude. Nikad ne znaš ko će sebi taj glas da zbroji.

 

I okolo salata

Piše: HelgaJr

Danas sam prvi put odgledala blok predizbornih spotova. Do sad su mi se smešili samo sa bilborda. Retuširani, upicanjeni, sami ili u društvu, ali nemi. Što je i najvažnije.

Onda sam malo pročešljala po netu, da vidim ko se tu sve kandiduje i, opala, 18 lista. Nisam imala pojma da ih je toliko. Tu su manjinske stranke, tu su neke totalne nepoznanice i tu su alfe i omege srpske političke scene. Svi. Bolje reći, svi živi. Ali svi. I dvojica opravdano odsutnih. Karić i Šešelj. Danas sam saznala i da Velja nije više sa Vojom nego je sa Tomom. I Karić je sa Tomom. Vuk je sa Čedom. Voje su valjda same, a i Mlađa je. Ili nije. Nemam pojma, al’ vidim da se skupila cela ekipa i zaigrala ‘I okolo salata’. Gledam one ljude što oduševljeno tapšu, navijaju i pevaju u glas ‘I okolo salata, i okolo salata, i okolo salaaaata, na veliki zbor, poklanjam se na tebe, poklanjam se na tebe, poklanjam se na teeebe i teeeebe uzimam’. Njima je iz nekog razloga baš stalo da igra uspe.

Odgledala sam i spotove i gostovanja i odslušala šta pričaju, gledam ko je tu sad s kim, svi su se izmešali, po principu zbuni protivnika, protivnici smo mi, tzv. biračko telo, niko se ne seća šta je juče radio ni gde je bio, ne seća se ni biračko telo, niko ih ništa ni ne pita, u stvari pitaju ih nešto pro forme, nešto oko programa, simuliraju fer i demokratske izbore, nema veze što se Boris možda neustavno kandiduje i po treći put, nema veze što u biračkom spisku ima samo 100 000 ljudi manje nego što nas ima u celoj zemlji, možda je i moguće da imamo samo 100 000 ljudi mlađih od 18 godina, iako znamo da samo osnovaca imamo oko 580 000. Al’ dobro, meni matematika nije jača strana, ima sigurno neko logično objašnjenje, al’ nema ko da pita. Ma, i ne mora, ionako bi umesto odgovora dobio napuš, dovoljno bi bilo da neko postavi ono jedno ključno pitanje: kako vas nije sramota?

Ja da sam novinarka, ja bih ih odmah to pitala. Dobro veče, dragi gledaoci, večeras u studiju gospodin Predsednik Političke Partije. Dobro veče. Gospodine PPP, kako Vas nije sramota? Ništa ono pa vi ste uradili to i to, pa ste onda rekli ovo, pa ono obećanje, pa ona laž, pa ona krađa, pa ona afera, pa standard, pa plate, pa ne znam šta, ništa je l’ moglo drugačije, je l’ vas neko naterao, je l’ ste se zbunili, nema rasprave, samo, kratko, glasno i jasno: kako Vas nije sramota? Pa onda, on demonstrativno ustane, napusti studio, sutra druga televizija, drugi novinar, druga emisija, dobro veče, dobro veče, kako Vas nije sramota? I tako svuda. I na radiju i u novinama i na netu i na svim TV kanalima u svim emisijama svakog političara bi trebalo da dočeka samo jedno jedino pitanje: kako Vas nije sramota? Eto, da ne bude monotono, možemo telefonski da uključimo i njihove roditelje, a i njima samo jedno pitanje: Dobro veče, roditelji, kako ste ga to vaspitali?

Živo me interesuje ko bi prvi puk’o. I šta bismo saznali. Jer, to je od nekud moralo da krene. Pa da vidimo je l’ iz kuće il’ je društvo krivo. Mnogo ih je, brate, i mnogo su loši ljudi, deluje kao neka epidemija, dušu dalo za grupnu terapiju. Isplaču se lepo, pokaju se i pošaljemo ih u istoriju.  A i deluje da bi oni baš tamo da završe. Preciznije, oni bi da završe u udžbenicima istorije. Kao veliki državnici, borili se za Kosovo, pa nas uveli u EU, pa sačuvali veru, čast i dostojanstvo nacije, pa odbranili ćirilicu… Pa hoćete, momci, al’ ne tako kako ste vi smislili. Za, šta ja znam, 100 godina, neka deca će ovu epohu učiti kao što smo mi one silne Nemanjiće između Stefana Nemanje i cara Dušana, ili one političare i političke partije s kraja 19. i početka 20. veka,  kao gomilu nesrećnika koji su se makljali za vlast i ništa nisu uradili, osim što su protraćili dragoceno vreme, niko ne zna ni kako se zovu ni šta su tačno bili, samo znamo da nisu ništa valjano uradili. E, tako i vi, gospodo. Istorija kaže da ste samo gomila koristoljubivih beskičmenjaka koja se zatekla na pravom mestu u pravo vreme i ispoljila sve ono najgore u čoveku.

Pa, ako ni zbog čega drugog, trebalo bi da vas je blam zbog toga što će neku mučenu decu za 100 godina da teraju da napamet uče vaša imena i godine vladavine i sve vaše koalicije, muvačine i pljuvačine. Jedino nam ostaje nada da će oni, kad već mi nismo, izvući pouku i odlučiti da nikada, ni pod kojim uslovima, ni u jednoj varijanti, ne budu kao vi.

Do nekih srećnijih vremena i boljih ljudi, od mene svakome po jedan maslačak!

Blog cover song:)

Razgovor

Piše: HeLgA

Terazije, trolejbuska stanica. Prilazi mi žena i pita koji trolejbus ide do Čuburskog parka. Kažem joj da može ući u bilo koji,samo ne u 22L.Puno se zahvaljivala.

Ušle smo u isti trolejbus. Kada smo stigle blizu stanice koja joj treba, ja sam joj napomenula da treba sada da siđe. Izašle smo zajedno. Opet se zahvaljivala i počela da mi priča:

“Znate,idem kod snaje. Ne mogu da budem sama. Muž mi je umro pre šest meseci. Teško mi je. A čini mi se da su od tada ljudi počeli da me izbegavaju. Čak i brat. Fin je prema meni,ali izbegava da dolazim kod njega. Jeste,plakala sam. Možda sam malo više plakala za njihov ukus,ali volela sam svog muža. Nema ničeg goreg od samoće.” Opet se ljubazno zahvalila i rekla da joj ovaj razgovor  mnogo znači. To se na njoj videlo.

Rastale smo se.

Došla sam kući i zagrlila svog muža i decu.

Ponekad nisam ni svesna koliko sam srećna što živim u “gužvi”.